Street Basket 2009

Košarkaški klub „BasketBor“ u okviru svojih letnjih aktivnosti organizovao je četvrti turnir u uličnom basketu na gradskom korzou (ispred kafea „Street“). Turnir je počeo u ponedeljak 24. u 19 časova i završio se u subotu 29. avgusta.

Na turniru je učestvovalo 33 ekipe u pet kategorija od najmladjih osmogodišnjaka do najstarijih srednjoškolaca (2000/2001 do 1992/1993. godišta), ukupno preko 130 devojčica i dečaka. Na kraju turnira najboljim ekipama i pojedincima podeljene su nagrade a svi učesnici dobili su utešne nagrade. Specijalnu nagradu dobila je ekipa „Best Bane“ koja je igrala za svog tragično preminulog druga Baneta Atanasijevića.

Turnir je svako veče pratilo izmedju 400 i 500 stotina gledalaca.

PLASMANI:

Kategorija 2000/2001
Najbolji igrač – Dušan Mitić – G-SPOT
Najbolji strelac – Budrovac Miša – G-SPOT
Ekipno
1.G Spot
2.NGA Banda
3.Carobnjaci

Kategorija 1998/1999
Najbolji igrač – Marko Milosavljević – Wannelli
Najbolji strelac – Dušan Vukić – All Star
Ekipno
1.Wannelli
2. Nidžo shop
3. All star

Kategorija 1996/1997
Najbolji igrač – Nikola Martinesić – Mebl
Najbolji strelci – Djordje Tojagić i Vukašin Jovanović – Sportska Kladionica Milenijum
Ekipno
1.Mebl
2.Sportska kladionica Milenijum
3.Dream Team

Kategorija 1994/1995
Najbolji igrač – Nikola Jovanovski
Najbolji strelac – Lazar Vujičić
Ekipno
1.Staklopleks
2.Servis Miki
3.No Name

Kategorija 1992/1993
Najbolji igrač– Vuk Bošković
Najbolji strelac – Nikola Milivojević
Ekipno
1.Street cafe
2.MZ Staro selište
3.Bortravel

Izvor: KK Basket Bor

Popa Lazu od spaljivanja brane seljaci

Gotovo cela Rgotina stala je na stranu sveštenika Lazara Sekulića koji je pretio da će da zapali i sebe i crkvu

Sveštenik Lazar Sekulić (61) iz Rgotine , zbog premeštaja u selo Lenovac, kod Zajecara , nije mogao da se pomiri sa odlukom o iznenadnom premešaju i revoltiran – polio se benzinom i zapretio da ce zapaliti i sebe i crkvu. Tek, kada su drugi dan Gospojine, pred crkvu stigli meštani, policija i vatrogasci, ali i crkveni namesenik, nakon razgovora i ubedjivanja, sve se završilo bez udesa i tragedije. – Ne mogu da napustim Rgotinu kad sam protekle 33 godine više od pola sela krstio, vencao, mnoge otpratio do vecne kuce. Svi smo zajednicki podigli crkvu i zvonik, izgradili kucu za moju porodicu. Pet godina radio sam u Mokranju kod Negotina. Sedam godina sam molio da me vladika Timocki primi na razgovor, imao sam šta da kažem, ali nije vredelo. Sada, dve godine pred penziju, moram da se borim za svoje pravo i svoje principe. Istina, hteo sam da se zapalim. Polio sam se benzinom , svece su gorele nadomak od mene-kaže Lazar.

Tog jutra, na Gospojinu, oko osam sati, prvo su stigli seljaci, ali niko nije ni slutio šta ce se desiti. Culo se da dolazi novi sveštenik i da ce biti primopredaje, ali niko nije pretpostavljao da ce pop Laza biti toliko odlucan u odbrani svojih htenja.

-Laza i ja smo dugo u Rgotini i lepo živimo. Zavoleli smo meštane i oni nas. Necemo napustiti Rgotinu po cenu života- rekla je popadija Ružica.

Rgocani su kivni na vladiku Justina i, kako kažu- “vladika nije Bog” i da je red da sasluša sveštenike kojima se ne odlazi iz dugogodišnjeg prebivališta. Lazar je, povrh svega, težak srcani bolesnik.

U selu je sakupljeno 8oo potpisa u njegovu korist, što je više od 80 odsto punoletnih gradjana. U Timockoj eparhiji nismo mogli ništa konkretno da saznamo. Nezvanicno, vladika Justin je u inostranstvu. Kada se vrati bice više detalja o celom slucaju . Prema recima sveštenika Sekulica, zajecarska policija se sa njim korektno ponašala. Cim su obavili svoj posao, zajedno sa vatrogascima, napustili su selo.

Preuzeto: Mediacenatr Bor

Neron iz Bora

Konferencija za novinare OO LDP Bor

Mirković zajednicki elemenat

Odgovarajući na pitanja novinara Zoran Stanković je dodao kako je “činjenica da je Saša Mirković bio zajednički elemenat sve tri vladajuće garniture od poslednjih izbora i zato smo ubedjeni da taj čovek i Pokret “Živim za krajinu” moraju biti označeni kao glavni rušilacki činilac u opštinskoj vlasti i da sve loše i pogrešno što se radi počinje i završava se njegovim imenom.”

Saopštenje za javnost OO LDP Bor, 28.08.2009.

Nakon nešto više od godinu dana upozoravanja na brojnim konferencijama za štampu Liberalno-demokratske partije, polako se rasplice teška situacija u kojoj se našao javni sektor u Boru. Arčenje budžetskih para, zapošljavanje isključivo po partijskoj liniji, nepotrebno gomilanje zaposlenih mimo sistematizacije i stvarnih potreba, nestručni i nesposobni direktori – poslušnici koji nisu dorasli poverenom zadatku – uzroci su opšteg propadanja svih vitalnih funkcija u našem gradu i juče su uzeli svoj prvi danak.
“Danas ispaštaju oni koji su najmanje krivi – zaposleni u ovom javnom preduzeću i javnim ustanovama, a samim tim i svi gradjani Opštine Bor, koji polako ostaju bez svojih osnovnih građanskih atributa – prvo autobuske stanice, a danas i medijske kuće, televizije i radija koji spada u najstarije radio-stanice u Srbiji, sa jednom od najbogatijih fonoteka, te jedne od ustanova kulture i Sportskog centra” – rekao je Zoran Stanković, član Glavnog odbora LDP-a.

Na Sednici Skupštine Opštine Bor danas je likvidirano Javno preduzeće Štampa, radio i film, a ugašene su javne ustanove Sportski centar i Centar za kulturu. Oko 250 radnika naći će se uskoro na Zavodu za zapošljavanje, bez otpremnina, bez sredstava za život i bez jasnih naznaka kako će gašenje, odnosno, likvidacija biti sprovedeni i da li će iko od njih i kada, po kom kriterijumu, dobiti priliku da se vrati na posao.
Pitamo se, s pravom zabrinuti – koje je preduzeće sledeće? Toplana ili 3. oktobar? Da li i njihovi radnici moraju da strepe da ce i njih zadesiti ista sudbina?
Politička odluka je doneta, to se znalo i pre same sednice, ali su gradjani Bora, umesto jasnih obrazloženja ovakvog poteza i planova mogli da čuju samo medjusobne optužbe prethodne i sadašnje vlasti – ko je kriv za sadašnju situaciju.
Opštinski odbor Liberalno-demokratske partije smatra da su krivi i jedni i drugi. Ljudi koji su birani da brinu o gradu i gradjanima, brinuli su samo o svojim licnim i partijskim interesima. Na svojim konferencijama za štampu smo bezbroj puta ukazali na sve to, podnosili dokaze, dokumentaciju, upozoravali, apelovali na zdrav razum.
Danas je oko 250 radnika ostalo bez posla. Ako se otpuštanja u Boru nastave ovim tempom, pitanje je ko ce raditi, ko ce placati komunalije, ko ce placati porez, od cega ce ljudi živeti, bez obzira na to kako su se zaposlili i u ciju su partiju morali da se uclane da bi se zaposlili.

U medjusobnom optuživanju, niko se nije usudio da pomene ime coveka koji je u poslednjih godinu dana najviše doprineo urušavanju ovih ustanova i preduzeca – i moralnom i finansijskom. U svim preduzecima koja su danas bila na tapetu, glavnu rec je vodio Saša Mirkovic.
Da li je taj covek, uz pomoc politicara koje ko zna na koje sve nacine drži u šaci, rešio da uništi sve što u ovom gradu postoji i udje u istoriju ovog kraja kao “Neron iz Bora”?

“Franjin” Gulaš privukao Knjaza

Jedan lep dan u Brestovačkoj banji

Dvojica starih kulinara i prijatelja iz Bora, Žarko Milić, gazda kafane „Barba“ i Borko Gajić, vlasnik privatne firme „Boking“ nisu žalili truda da spreme gulaš koji ce, minule subote, zadovoljiti sve posetioce tradicionalne maifestacije „Dani Brestovačke banje“ (trajali prvi put samo jedan dan) , ali i oraspoložiti i samog knjaza Miloša u liku jednog od glumaca-amatera, pa je ovo jelo dobilo i jedinstven naziv, gulaš „Franjo Josif“ ili „Austrougarski gulaš na srpski način“.
– Uvaženi knjaže, ovo morate probati, samo ne znam da li će Vam prijati-poklonio se kafedžija Žarko knajzu svome.
– Prvo i prvo, idem se umiti na izvoru za oči, – prozobori „Njegovo visočanstvo“.
Na to će domišljati ugostitelj:
– Zar se niste umili kad već obilazite narodne sofre… Knjaz se zbuni, ode do izvora , umi se i u povratku isproba „Franjin“ gulaš koji se od ostalih razklikovao jedino po tome što je „začinjen“ pivom koje su naši gastarbrajteri pre dan doneli iz Beča.

Sem tradiconalnih, starih vlaških jela, našlo se i više štandova domaće radionsti iz okolnih opština, tiskali su se majstori starih zanata sa svojim rukotvorinama, čula se pesma sa brežuljka pored još nepreuređenog dvorca knjaza Aleksandra, u konaku knjaza Miloša priredene je izložba predmeta iz turskog i kasnijeg doba, slikari su ovekovečili lep, sunčan dan.
U banji, prodatoj pre šest godina, nije bilo puno naroda. Na putu do hotela „Srpska kruna“ prolaz je krčilo sedam-osam džipova i mercedesa i jedan crni „jaguar“ francuske registracije.

-Došao sam iz Nikoličeva kod Zječara da predstavim domaćinstvo namenjeno turistima. Nudim odličnu hranu, ugodan smeštaj i kupanje u seoskoj banji sa termalnim izvorima. Nedavno smo dobili autostradu pored sela, a moja kuća je i prvi nikočevski hotel. Turizam ovde potiče iz 1892. godine, od prve kafane koja se i tad zvala „Stara kafana“. Da bi se u selo dolazili ljudi iz celog sveta moramo naučiti neke stvari, od jezika do opšte kulkture. Nije sve u jelu i piću-priča Bojan Pavlović predstavljajući prvog suseda u selu, 75-godišnjeg violinistu Petra Veličkovića .

U banji smo, u skromnom, vašarskom ambijentu, susreli i Slavinku Verhovski, predsednicu knjaževačkog Etno-centra, Udruženja za negovanje tradicije. Okuplja 40 članova, a nedavno je u radni odnos primila pet vezilja, tkalja i pletilja.
-Finansira nas Ministarstvo omladine. Dobile smo i projekat Javnih radova za izradu dvoprežnih čarapa Timoka.. Tkajemo torbice, ćilime, šalove. Posredstvom Etno-mreže obučavamo i zapošljavamo mlade. Za naše rukotvorine zainteresovani su Franzuzi i Italijani.U Knjaževcu izrađujemo i suvenire od drveta, ikone, premete za domaćinstva- kazuje Verhovska upoznajući nas sa pletiljama, Milankom Jevtić i Dobrilom Milenković.
Ljuba i Dušica Milenković i Vladimir i Jelica Gulić došli su da predstave svoje kuće za odmor u Banjskom polju, udaljene od banje jedva 400 mretara. Oni već tri poslednje godine ugšćavaju Ukrajince i Ruse, Francusze i Nemce. Odštampali su ukusne prospekte, obezbedili suvenire, postavili svakojake đakonije.

-Radio sam u Topionici i rafinaciji i umesto stana od firme dobio sam kredit za kuću. Banja je lekovita, blizu je Borsko jezero, Zlotske pećine mame, okolina je kao iz bajke. Zašto onda da se ne posvetim turizmu. Umnemo da se približimo i ljudima, koristimo internet, nudimo kompletnu srpsku kuhinju. Ide posao, ne žalimo se-govori Ljuba nudeći negotinsko rumeno vino i pitu zeljanicu.

Dok je narod šetao po jakom suncu i razgledao izobilje narodnog umenja, kraj dvorca Karađorđevića smanjivale su se folklorne grupe i bendovi. U gornjem delu banjskog parka, direktori kombinata bakra otvarali su , u zdanju nekadašnjeg radničkog odmarališta nazvanog, još krajem pedesetih, „Dom odmora“, prostrani Klub RTB-a Bor.

Glavnom uredniku…

Od Slavinke Verhovski dobili smo pismo naslovljeno „Glavnom i odgovornom uredniku“, nešto kao specijalnu razglednicu sa markom i poštanskim žigom. Kad se otvori vide se ukusni fotosi Knjaževca, gradića na tri reke . U tekstu naslovljenom “Poštovani uredniče“, piše i ovo: – Reportažu moramo promeniti, ovde se , sem tri provedena dana, mora još malo ostati i više napisati… , a kao usput, spominju se vinarija „Jović“, termalni izvor „Banjica“, lokalitet Ravna, Babin zub…

Pesma o banji…

Iako ne u sklopu programa, na lokalnoj TV „Sezam“, dan pre manifestacije , prvi put u dugoj istoriji ove stare srpske banje, promovisan je (na izvestan nacin) spot i pesma o Brestovačkoj banji. Pesmu je otpevao i komponovao poznati borski muzičar Žarko Timpotijević, a stihove je napisao novinar Brana Filipović koji je i autor dokumentarnog filma o Brestovačkoj banji.

Preuzeto: Mediacentar Bor

EPS suvlasnik RTB-a Bor

Ekskluzivno – Izvor: BLIC-Novac, (15. avgust 2009.)

Elektroprivreda Srbije je nedavnim zakljuckom Vlade Srbije postala suvlasnik RTB Bor, konverzijom duga u kapital dužnika i to u iznosu od 5,1 milijardu dinara.

RTB Bor, kako je kasnije receno u EPS-u, za razliku od predhodnih godina, u 2009. na ime struje koja mu se bez prekida isporucuje, elektroprivredi nije platio ni dinara. Na ime struje koju EPS isporucuje RTB-u Bor, Distribucija Jugoistok Niš državi na ime PDV-a za isporucenu struju (koja se nece naplatiti), placa stotine miliona dinara jer se, naravno, PDV placa na fakturisanu, a ne na naplacenu struju.

Tako su u ovom poslu od tri aktera bar dva zadovoljena – budžet i RTB Bor.

Nedavno je EPS na isti nacin postao suvlasnik Raška holdinga iz Novog Pazara konverzijom duga od 29,6 miliona i ”Politike” AD za iznos od 56,4 miliona dinara.

U redu za ovo pretvaranje dugova za struju u suvlasništvo cekaju i Azotara Pancevo, “Goša” AD i još neke firme. Po pravilu, rec je uglavnom o preduzecima cija privatizacija tece usporeno i otežano ili su u vlasništvu Republike ili lokalne samouprave.

U EPS-u nisu zadovoljni povodom ovakvih inicijativa, ali stavovi UO ovog preduzeca ne uticu na njihovog vlasnika – na državu.

Preuzeto: Mediacentar Bor